Yankee-kun to Megane-chan je ongoing manga, koja izlazi od 2006. godine u Shounen Magazine, poznatom magazinu koji izlazi sedmicno a za koji se vezuju neke od najpoznatijih i najpopularnijih manga danasnjice.
Ovo je prvi put da se na ovim stranama pominje jedna manga, ali nadam se necje biti i poslednji.
Dakle, Yankee-kun to megane-chan se odvija u srednjoskolskom ambijentu i namenjena je i toj ciljnoj grupi, prevashodno muskoj populaciji. Iako ima nekih romanticnih detalja, likovi nikako da se ''smuvaju''; najvise se provlaci taj momenat delikvencije u skoli, ali i razvijanja prijateljstva, timskog rada... Momci i devojke, glavni likovi u ovoj mangi, ni sami ne znaju koliko su sazreli od pocetka i koliko su uticali jedni na druge.
Junak ovog dela je jedna od mojih omiljenih licnosti u manga svetu - Shinagawa Daichi (na slici). Srednjoskolac, oznacen kao Yankee iliti delikvent, koji ne uci, bezi sa casova, ulazi u svadje i tuce, itd. Interesantno je da je Shinagawa bio jedan od najboljih ucenika u svojoj osnovnoj skoli, ali mu je dosadilo sve to i odlucio je da postane delikvent. Inace je vrlo pametan, rodjeni vodja, koji se snalazi u svakakvim situacijama, ali... avaj, ne ume sa zenama/devojkama. :P Dakle, vrlo je inteligentan, ali i musicav, ''antiprotivan'' sto bih ja rekla (ali izlecicje ga od toga). Pravi je vodja, koji ume da prepozna kvalitete drugih i raspodeli ih na poslove koji im odgovaraju. Jedino sto ne zeli to da prizna. Takodje je ''lepak'' koji drzi drustvo na okupu, iako ni on, a ni ostali, nisu toga svesni. Niceg ne bi bilo bez njega. Pomalo me podsecja na mene (eh! :P ), mozda ga bas zbog toga toliko volem. Pametan ali glup u nekim situacijama, lenj ali hardworking kad zatreba, lenj ali ume i da povuce, isto kad zatreba... Malo me podsecja i na Shikamarua (Shikamaru Nara iz mange/anime Naruto), koji je isto moj miljenik. :)
U pocetku je bilo vise humora, a u poslednjim chapterima su poceli da smaraju, ali... Ok, valjda cje prebroditi to. Bilo bi dobro da ipak zavrse sa pricom na vreme, da ne smore toliko da napustim celu pricu.
Ovo je prvi put da se na ovim stranama pominje jedna manga, ali nadam se necje biti i poslednji.
Dakle, Yankee-kun to megane-chan se odvija u srednjoskolskom ambijentu i namenjena je i toj ciljnoj grupi, prevashodno muskoj populaciji. Iako ima nekih romanticnih detalja, likovi nikako da se ''smuvaju''; najvise se provlaci taj momenat delikvencije u skoli, ali i razvijanja prijateljstva, timskog rada... Momci i devojke, glavni likovi u ovoj mangi, ni sami ne znaju koliko su sazreli od pocetka i koliko su uticali jedni na druge.
Junak ovog dela je jedna od mojih omiljenih licnosti u manga svetu - Shinagawa Daichi (na slici). Srednjoskolac, oznacen kao Yankee iliti delikvent, koji ne uci, bezi sa casova, ulazi u svadje i tuce, itd. Interesantno je da je Shinagawa bio jedan od najboljih ucenika u svojoj osnovnoj skoli, ali mu je dosadilo sve to i odlucio je da postane delikvent. Inace je vrlo pametan, rodjeni vodja, koji se snalazi u svakakvim situacijama, ali... avaj, ne ume sa zenama/devojkama. :P Dakle, vrlo je inteligentan, ali i musicav, ''antiprotivan'' sto bih ja rekla (ali izlecicje ga od toga). Pravi je vodja, koji ume da prepozna kvalitete drugih i raspodeli ih na poslove koji im odgovaraju. Jedino sto ne zeli to da prizna. Takodje je ''lepak'' koji drzi drustvo na okupu, iako ni on, a ni ostali, nisu toga svesni. Niceg ne bi bilo bez njega. Pomalo me podsecja na mene (eh! :P ), mozda ga bas zbog toga toliko volem. Pametan ali glup u nekim situacijama, lenj ali hardworking kad zatreba, lenj ali ume i da povuce, isto kad zatreba... Malo me podsecja i na Shikamarua (Shikamaru Nara iz mange/anime Naruto), koji je isto moj miljenik. :)
U pocetku je bilo vise humora, a u poslednjim chapterima su poceli da smaraju, ali... Ok, valjda cje prebroditi to. Bilo bi dobro da ipak zavrse sa pricom na vreme, da ne smore toliko da napustim celu pricu.
No comments:
Post a Comment