Velika očekivanja

High Hopes (Pink Floyd)

Beyond the horizon of the place we lived when we were young In a world of magnets and miracles Our troughs strayed constantly and without boundary The ringing of the division bell had begin Along the long road and on down the causeway Do they still meet there by the cut There was a ragged band that followed in our footsteps Running before time took our dreams away Leaving the myriad small creatures trying to tie us to the ground To a life consumed by slow decay The grass was greener The light was brighter With friends surrounded The night of wonder Looking beyond the embers of bridges glowing behind us To a glimpse of how green it was on the other side Steps taken forwards but sleepwalking back again Dragged by the force of some inner tide At a higher altitude with flag unfuried We reached the dizzy heights of that dreamed of world Eneumbered forever by desire and ambition There’s a hunger still unsatisfied Our weary eyes still stray to the horizon Though down this road we’ve been so many time The grass was greener The light was brighter The taste was sweeter The nights of wonder With friends surrounded The dawn mist glowing The water flowing The endless river Forever and ever

Paradoksi novih godina

Dolazi kraj ove i pocetak nove – godine. Ljudi vecj pocinju da se pripremaju za ’’docek’’ nove... Kao da je potrebno da se docekuje nesto. Kao da i bez toga ne bi dosla!? Praznicna atmosfera se vecj polako osecja u vazduhu. U medijima su pocele kampanje promocije novogodisnjih poklona. Koka-kola je napravila danas-svima-poznatog-i-od-dece-ocekivanog-i-voljenog-debeljka deda Mraza, dok je zapadnjacko potrosacko drustvo proizvelo ’’tradiciju novogodisnjih poklona’’. Ne znam jedino ko je izmislio da se docekuju nove godine!? Znam da su nasi preci takodje slavili dolazak nove godine; ali... em je to bilo u prolecje (u smislu budjenje prirode, jos jedan ciklus zivota), em je to za njih imalo sasvim drugacije znacenje (mnogo vise su zavisili od prirode od nas danas, ne?). Ne svidjaju mi se nove godine. Ustvari, ne svidjaju mi se doceci novih godina. Svi imaju prevelika ocekivanja. I od toga dana odnosno veceri, i od nove godine. Kao da cje se ista promeniti kad sat otkuca dvanaest tog 31. decembra. Necje! Kao sto nije ni juce, ni pre mesec dana. Mislite da sat zna da kad 31. decembra u ponocj otkuca dvanaest puta to znaci nesto!?... Nesto drugo, nesto novo, novi pocetak... Puj pike ne vazi. Sve se brise, pocinjemo iznova. Eh, kad bi moglo... A i kad bi moglo, ne bih!

Volim Bozicj. I Badnje vece. Nekad mislim da sam vernik, nekad se ponasam totalno ateisticki. Nisam sigurna da li stvarno verujem u versko znacenje Bozicja... Ne znam. (slezem ramenima) Ali volim Bozicj. Za mene on predstavlja praznik kada je porodica na okupu. Kada sam okruzena dragim ljudima. Obicno iz navike idem u crkvu. To mi da neki mir, jednostavan mir, zadovoljstvo jednostavnoscju. Obicno budem zadovoljna onim sto imam, jer se setim da mnogi nemaju. Pokusavam da se ne prepirem sa mojima. Zahvalna sam sto ih imam. Jer se setim koga vise nema... ko mi nedostaje. Sve to me duhovno procisti. A mozda se samo smirim i ispraznim one nervoze koje me prati obicnim danima.

A posle dodje nova godina... Kad se ocekuje da se stavi crta za sve napravljeno (i ne napravljeno) tokom godine, da se saberu rezultati i da se sastavi spisak novih zelja i teznji. Osim sto me cini dosta nezadovoljnom zbog vise onog nerealizovanog od onog realizovanog, ovo i nije tako lose. Kao kad se pravi rekapitulacija kod visegodisnjeg projekta (jedino sto moj visegodisnji projekat nije tako uspesan). I onda krene ono sto mene nervira najvise - novi poceci. Nema novih pocetaka! Nista se ne menja!

Ma, pustite me... Izgleda da me opet hvata predpraznicna depresija. Nije ni cudo sto se najvise samoubistva desi tokom praznika.

Na kraju i jedan tekst o paradoksima naseg doba. Odgovara mom raspolozenju.

Paradoks naseg doba je u tome sto imamo vece zgrade, a manje nerava, shire puteve, a uze vidike. Trosimo vise, ali imamo manje; vise kupujemo, ali manje uzivamo.

Imamo vece kuce i manje porodice, vise pogodnosti, a manje vremena; imamo vise obrazovanja, ali manje zdravog razuma i vise strucnjaka, ali i jos vise problema; vise lekova, ali i manje zdravlja.

Previse pijemo, previse pusimo, trosimo suvise nesmoteno; premalo se smejemo, prebrzo vozimo, postajemo suvise besni; premalo spavamo, previse smo umorni; premalo citamo, previse gledamo televiziju ...

Povecali smo imovinu, a umanjili vrednost. Previse pricamo, retko volimo, a cesto mrzimo. Naucili smo kako da prezivimo, ali ne i kako da zivimo; dodali smo godine zivotu, a ne zivot godinama.

Presli smo put do Meseca i nazad, ali nam je tesko da predjemo ulicu i upoznamo prvog komsiju. Osvojili smo spoljni svet, ali nismo unutrasnji. Ucinili smo krupnije, ali ne i bolje stvari.

Precistili smo vazduh, ali smo otrovali duse. Razbili smo atom, ali ne i svoje predrasude. Pisemo vise, ali ucimo manje. Planiramo vise, ali ostvarujemo manje. Naucili smo da zurimo, ne i da cekamo.

Stvorili smo kompjutere koji cuvaju vise podataka i stvaraju vise kopija nego ikad, ali sve manje i manje komuniciramo.

Ovo je doba brze hrane i sporog varenja; krupnih ljudi, a sitnih dusa; dubokih dzepova i plitkih veza.

Ovo su vremena dvostrukih prihoda, a cescih razvoda; luksuznih kuca i razorenog doma. Ovo su dani brzih putovanja, pelena za jednokratnu upotrebu, jeftinog morala i tableta koje mogu da razvesele ili da umire, a mnoge od njih i da ubiju.

Ovo je vreme gde je mnogo toga u izlogu, a malo u radnji; vreme gde vam tehnologija donosi ovaj tekst, a vi mozete da se zamislite nad njim ili da ga obrisete ...

Ne zaboravite : podelite svoje vreme sa onima koje volite, jer oni nece biti zauvek tu.

Ne zaboravite, recite nesto lepo onome ko vas gleda sa strahopostovanjem, jer ce taj mali covek porasti i otici od vas.

Ne zaboravite : zagrlite cvrsto osobu pored sebe, jer to je jedino blago koje mozete dati od srca, a ne kosta vas nista.

Ne zaboravite da kazete "Volim te" partneru i ljudima koji su vam dragi, a najvaznije od svega je da te reci budu iskrene. Poljubac i zagrljaj mogu da ublaze bol kad dolaze iz dubine duse.

Ne zaboravite da se drzite za ruke i sacuvate secanje za trenutak kada taj neko vise ne bude pored vas.

Sacuvajte vreme za ljubav, sacuvajte vreme za razgovor, sacuvajte vreme za sve dragocene misli ...

- Odlomak teksta Dzordza Karlina

[Vazno je reci da je u recenicama koje ste procitali opisan deo severne hemisfere planete Zemlje (tzv. "zemlje potrosackog drustva"). U isto vreme, vise od 50% stanovnika planete na pocetku XXI veka jos nije obavilo telefonski razgovor!]

Paralelni svetovi Benedikta

B.D.Benedikt - kanadski pisac jugoslovenskog porekla, vrlo popularan kod nas, da li zbog tematike svojih knjiga (paranormalne pojave, priče sa naravoučenijem o postojanju boga, pobedi morala, i td.), ili zbog toga što je ''naše gore list'', ne bih znala reći.
Još kao klinka, negde u svojoj jedanaestoj, sam sa velikim očima (i malim drhtajem) pristupila čitanju prve knjige iz njegovog opusa - Paralelni svet; i moram priznati da je to jedina knjiga od ovog autora, koja je tako delovala na mene. Tu su stvarno, sakupljene priče, koje se mogu pričati uz logorsku vatru, na ivici stvarnosti, za korak s'ove ili ne strane logike. ;) Zbog toga ovu knjigu preporučujem, pogotovo svim početnicima u ovom žanru.
Posle toga sam čitala njegove knjige redom, kako su izdavane kod nas, kako su mi dolazile do ruku. Priča o karmi i Peti život se mogu shvatiti kao dva dela iste priče. Zanimljivo. Detaljno opisano, kako pisac sebi (i nama) predstavlja tu čudnu reč koju je teško izgovoriti a još teže objasniti pojam koji predstavlja, a ja k'o za inat ne mogu da je se setim, uglavnom seljenje duše posle smrti jednog tela u drugo telo i drugi život. Zanimljivo zamišljena priča i lepo ispričana. Lako se čita.
Sećam se još Trgovaca dušama i Milenijuma (ali kroz maglu; možda bih trebala da utvrdim gradivo?).
Poslednje što sam od Benedikta pročitala je njegova poslednja izdata knjiga - Inkvizitor. Posle svih ovih godina, čitanja svega i svačega, možda sam i ja, kao čitalac sazrela, jer ne nalazim... hmmm, da ispunjava moje potrebe kao čitaoca. Pogotovo posle Milenijuma, sve knjige počinju da mu liče jedna na drugu. U svima se pojavljuju likovi, koji veruju ili ne veruju u boga, i ta njihova vera im pomaže da izađu kao pobednici na kraju knjige. Naravno, dobro uvek pobeđuje, i oni žive ''happily ever after''. Ni Inkvizitor se ne razlikuje. Već u početku se dobija uvid u to ko je ko, ko je loš a ko dobar, i prema tome se može već negde oko tridesete strane predspostaviti i ko će kako završtiti, odnosno s' kim. Slabo. Knjiga nije loša, ni priča nije loša, da se ne uvrede ljubitelji Benedikta, ali izgleda da sam ja, u vezi toga kakva knjiga mora da bude da bi bila uspešna i dobra (bar meni) postala malo zahtevnija.
Mogu da preporučim ove knjige za pročitati s' vremena na vreme, kad nemate baš šta drugo, dosadno vam je... Moram ipak da priznam, sve ove priče su jako filmične. A i pisane su kao scenario, tako da je lako čitajući zamišljati da gledate film. Prosečan film, no ipak.

U nastavku sledi samo spisak knjiga, koje je ovaj autor izdao i kod nas se mogu naći. Većina je kod nas izašla u izdanju kuće Lento iz Beograda (o kojoj, moram da priznam nemam pojma). U mekom su povezu, i na poslednjem sajmu knjiga u Beogradu se njihova cena kretala oko 350-400 dinara.

A vezano za sajam knjiga u Beogradu... Trebala bih da pošaljem čestitku-zahvalnicu Kairosu iz Sremskih Karlovaca, kod kojih sam kupila tri knjige, platila tri knjige i ponela kući dve, i tek kod kuće to primetila, zvala sledećeg dana broj telefona na računu koji su mi izdali (by the way, to je jedini račun koji sam dobila na sajmu knjiga; ni jedan drugi izdavač nije izdavao fiskalne račune), izblamirala se pričanjem neverovatne priče, dobila obećanje direktora da će proveriti podatke i javiti mi se posle sajma, da bi na kraju, dobila spornu knjigu na kućnu adresu čak i bez plaćanja poštarine. E, to je tek bila dugačka rečenica. :) Ali, stvarno bih trebala da im se zahvalim. Ovo počinje da liči na neku Benediktovu priču.
Toliko od mene za ovaj put.

Knjige B.D.Benedikta:

• Paralelni svet - jedina kniga koju ja imam, nije čak ni Lentovo mekokorično izdanje, već gle čuda Dečje novine, Gornji Milanovac, 1989, tvrd povez.
• Priča o karmi - pročitala
• Peti život - pročitala
• Trgovci dušama - sećam je se
• Operater - čini mi se da sam je čitala, ali se ne sećam priče, što je čudno
• Milenijum - sećam je se kao kroz maglu, znam sigurno da sam je pročitala
• Lavlja jazbina - pročitana
• Plemić - upravo čitana ;)
• Kraljev čovek - pročitana
• Sedam dana apokalipse - jedina knjiga iz Benediktovog opusa koju moj drug nema.
• Inkvizitor - pročitala

Sledeća knjiga, se po najavama treba zvati ''Fantom iz...'' nečega :)
Sve ostalo što vas interesuje možete videti na oficijelnom sajtu B.D.Benedikta: www.bdbenedikt.com

PS. I da, ne planiram više da ga čitam, ali mi obavezno dolazi do ruku, pa... nemam kud, moram...

Nemoguće priče

Omnibus sazdan od pet Živkovićevih romana-mozaika koji su mu doneli uvažavanje u svetskim razmerama. Vremenski darovi pričaju o tajanstvenom posetiocu koji se pojavljuje na životnim prekretnicama četvoro ljudi prema kojima sudbina nije bila blagonaklona. Nemogući susreti govore o šest susreta koji nikako nisu mogli niti smeli da se dogode, ali ipak su se zbili, na zadovoljstvo ili užas njihovih sudeonika. Sedam dodira muzike grade epizodnu sagu o muzici kao demonskoj sili koja samo načas otvara prozore u više svetove. Biblioteka donosi galeriju od šest hramova knjige koji sve imaju osoben, manje ili više naglašen otklon od stvarnosti. Konačno, Koraci kroz maglu vode pet žena kroz maglovite lavirinte slučaja i nužnosti.
Novembra 2003, Biblioteka je dobila "Svetsku nagradu za fantastiku" u kategoriji kratkog romana.

TOPLA PREPORUKA!

lepi predeli

www.socksoff.co.uk - na sledećim stranicama možete naći neke lepe fotografije, wallpaper-e... iz života naše zemljice. ipak nije sve izgubljeno, dok još postoje ovakvi momenti u našim životima. :)

Noćne priče

''Ja nikada neću upasti u takvu grešku da sebi kupim grobnicu; kad umrem, neka me smeste gde im se sviđa; u svakom slučaju, znam da me neće ostaviti među živima, jer bi to bilo u suprotnosti sa opštinskim propisima.''
E.Vilde Prva noć na groblju (Noćne priče Svetska fantastika; Libretto, Beograd 2004.)
Čituckam navedenu knjigu. Onako, pred spavanje. I priče su baš za onako pred spavanje ;) Ne baš jezive, ali malo se secnem kad treba da isključim svetlo... I nekad sanjam neke baš čudne snove!? Ali, ovaj izbor priča iz svetske fantastike zaslužuje da se pročita. Jesu to neki poznati pisci (Po, Mopasan, Čehov, Borhes,...), i u ovim pričama se oseti taj njihov distinkt, osoben način pripovedanja; ali sve imaju jednu zajedničku, mračnu crtu. Zato verovatno i jesu ''noćne'' priče.
Uglavnom... preporučujem.

What do you want to do with your life?

What do you want to do with your life? Neke od odgovora možete naći na: www.43things.com

1,279,903 people in 13,886 cities are doing 1,107,634 things including…

read all the books I haven't read that are sitting on my bookshelf andres_pad wants to Become a professional photographer see wat i looklike when im 20 do exactly what I want to do Learn to kiteboard Get up when my alarm goes off learn french committ suicide be the old lady at concerts Write more Eat less than 500 calories a day Bunjee jump Be a better friend become more organized paint more learn more about herbs Cook more meals from scratch newsurfiegirl wants to eat less sugar control my road rage design a cool layout for my LiveJournal bungee jump Watch all of the Family Guy episodes create my own computer game for free Watch High School Musical learn PHP survive as a freelancer become an illustrator have better posture NooR_09 wants to learn tajweed Learn Spanish I want to speak English drive across the country Never stop learning be in love strengthen, reestablish, and nurture my existing friendships focus on my work take better pictures write a book and have it published Stop running from relationships. visit Tibet Run a 5k race feel alive again sighmo wants to visit new york go to India hike the AT travel to every continent Save money SJ wants to focus run my house on solar power Visit Singapore Stick it to The Man help complete "We The Media" Chinese translation project downlod smallville season 6 stop global warming Learn to write with my right hand learn to raise one eyebrow Learn to play the piano grow my hair long Create my own Web Page get out of the house identify 100 things that make me happy. Zoe thinks Sqwuirrihl Gnuttkyn is cute wants to go to bed earlier know what I want to be when I grow up run a 5k Learn to knit Own a car develop a personal philosophy Become a vegetarian ... again. Be myself plan my own wedding visit paris Spend less time fooling around on the net and more time actually working Never Eat at McDonald's again welkin25 wants to finish books that i start learn yoga ask my crush out figure out what i want to do with my life use less water go on a cruise have an imaginary friend live my dreams instead of dreaming my life grow my own vegetables organize my house go to burning man purplefibermom wants to Keep Track of All the Books I Read in 2007 Pay it Forward work because I like to, not because I have to be a graphic designer Give blood Life32 wants to create small pieces of art, and leave them for people to find Visit Japan smile more Learn to dance well speak another language fluently Lose 10 pounds pay off my debt Read Pinocchio again... watch all the Buffy episodes get a job in graphic design sassypants wants to Floss Every Day study japanese keep secrets Keep Track of All the Books I Read in 2007 join a book club Complete a two week full body detox watch free online movies Visit Alaska see whales dance all night have no debt

Zanimljiv sajt. Dao mi je nekoliko ideja i volju da nastavim, u ovom svetu par koraka s' one strane...
Za par dana stiže moja lista. :)

motivisan radnik...

Vezano za prošli unos. No, ne mora nužno biti vezano i za mene. Bar, ne uvek.

odredjeno vreme...

ovih dana, posle skoro godinu i po (brojcano izrazeno 1 1/2 ili 1,5) volontiranja, dobih privilegiju da postanem - radnik na odredjeno. pre isto toliko vremena (godinu i pol), bih bila presrecjna da se navedeno desi, ali danas...
svidja mi se moj posao. volim rad sa svojim kolegama, imamo dobar tim. imam jako dobru seficu. ali... nesto mi nedostaje. minulih godinu i po dana mi je nedostajalo novca. jedan od najvaznijih motivatora. naravno, shvatala sam da cju tek izasla s' fakulteta, bez nekog znacajnog iskustva, tesko nacji posao u struci. nacji posao uopste!? i prilika da volontiram nije bila za odbacivanje. moram da priznam, da sam naucila dosta stvari, i sto je jos znacjanije - upoznala ljude iz struke. vrlo bitno! professional network. nego... u poslednje vreme shvatam da, nisu novci (ili nedostatak istih) to sto mi najvise smeta, vecj nedostatak postovanja. ne od strane kolega, ni od strane direktnog nadleznog (kao sto sam pomenula, dobro se slazemo), vecj od nekih drugih ljudi... koji uzimaju moje rezultate kao svoje. a ne pomuce se ni da mi zapamte ime. ili cak ne znaju da vecj vise od godinu dana radim u njihovoj firmi.
ja zelim da napredujem. da se usavrsavam. da radim stvari na svoj nacin. imam toliko novih ideja. kazu mi da se strpim. da ne talasam. mozda sam jos uvek suvise mlada. a s' druge strane... do kada cju morati da cekam ovaj put?

za korak s'one strane...

"Duboko u ljudskoj podsvesti postoji nezajažljiva potreba za logično smišljanim svetom. Ali pravi svet je uvek za jedan korak s one strane logike."
Zbog toga, ovakav naziv mog internet dnevnika.